Bojana Kwiek

Seti se šta smo nekad bili,

a pogledaj gde smo sada,

lutamo praznim ulicama dugim

i plovimo putem beznađa.

Kako je došla tako je i otišla,

tiho i nečujno kao da nikada nije ni bila tu,

a nekada smo se tako jako

kleli samo u nju.

Kažu ljudi da sigurna nije,

uvek dođe kad se najmanje nadaš,

a ode kad pomisliš da sreći nema kraja.

Seti se šta smo nekad bili,

a pogledaj gde smo sada,

lutamo praznim ulicama dugim

i plovimo putem beznađa.

Bitter thoughts do not bring joy – whether or not you are
you made a mistake or someone else, whether you are right … You will never be able to find happiness in the past. Only when you forgive yourself and others will you be able to get rid of the „claws” of the past.

Sreća je u snazi

koja postoji za dvoje,

moje i tvoje oči zelene,

sreća je u snazi

koja postoji za dvoje,

moje i tvoje oči neverne.

Neveran kažu bio si mi ti,

lažnu ljubav davao mi….

dok si s drugom lepe snove snio

mene si lažno ljubio.

Sreća je lepa,

ali kratko traje,….

kad ljubav kod jednog prestane.

Zato ljubi,smej se i voli

jer možda „novo sutra ˝svanulo je,…..

ZVANO KRAJ

Šta je život moja tugo,

čaša bokala i ništa drugo.

Šta je život moja srećo,

sreća bez kraja,…

ili kraj bez sreće.

Mladost prolazi,

starost polako dolazi

novo cveće polako niče,….

starih ulica nema više,

i samo još po koji jorgovan u prolazu zamiriše.

Ljubavi polako prolaze,

dani polako odlaze,

život svoje stranice romana piše

ali mladosti nema više.

Šta je život moja tugo,

čaša bokala i ništa drugo.

Šta je život moja srećo,

sreća bez kraja,…

ili kraj bez sreće.

Tako se bojim to da priznam,

ljubav je istina za koju živim

neka to bude razlog

što u ovo tamno nebo gledam

mojim očima sivim.

Ako si zvezda koja nebo krasi

koja će svetlost doneti kada moj život prazan je

nikad nemoj prestati -sjati

nikad me ne napuštaj ljubavi….

Nikada ne izgubi tu ljubav

ali sanjaj,…samo sanjaj

ako ugasiš svetla

u snovima da živim.

Ostani u meni da volim te.

Ako si zvezda koja nebo krasi

koja će svetlost doneti kada moj život prazan je

nikad nemoj prestati -sjati

nikad me ne napuštaj ljubavi….

Ali sanjaj ako ugasiš svetla

U snovima da živim.

Ostani u meni da volim te

Večno.

U snovima zovem te,tražim te,želim te,….

U snovima mazim te,ljubim te,volim te,….

U snovima ja samo imam te.

Snovi,samo snovi,…..i opet snovi

Ljubav je došla tiho,nečujno,…

kroz maglu nazirem taj dah sećanja,

tvoj dodir koji me diže sa dna,…

i suza iz oka koja krenula je sad….

Ljubav u tvom srcu je prestala da gori,

ostalo je samo moje koje iskreno voli,

bol i patnja su prisutni sad

i ostaje mi samo da…..

U snovima zovem te,tražim te,želim te,….

U snovima mazim te,ljubim te,volim te,….

U snovima ja samo imam te.

Snovi,samo snovi,…..i opet snovi

Dušo,….tražim te,…čekam te…

Ulicama mračnim i osvetljenim,

snegom prekriveni,

tražim tvoje tragove ljubavi.

U svakom prolazniku osmeh tvoj tražim,

gledam te u svakom izlogu,

osećam miris tvog parfema….

u svakoj pahulji koja se istopi na mom licu.

Ovo nebo beli oblaci prekrivaju,

i nekako mi se čini da si u svakom prisutan.

Ponekad mi čak i neki oblak zaliči na tebe,

pomalo svetao,pomalo crn.

Dušo,tražim te,….

U onom našem parku,..

gde su se pogledi prvi put sreli,

na našoj klupi prekrivenoj snegom.
Tražim tvoj trag,otisak tvoga stopala na snegu.

Nema te,…

Nisi tu,…

ali miris tvoje kože jeste,tvoje usne.

Nalazim te samo u svojim mislima,

svom srcu,snovima svojim,..

i uživam sama u zimskoj čaroliji ljubavi

sanjajući te,…..

                                                   

Hladna je ova noć, grize mrazom i upozorava smrznutim dahom da se sa njim nije šaliti…a opet tako je divan dok se posmatra iz daleka i dok gledam kako se pahulje u njegovoj tami gube, kako odlaze u nepoznato kao na put bez povratka. 
Čujem i huk vetra kako se razbija od oluke i meni liči kao da čujem krike umorne duše koja otkriva tajnu, tajnu  duboko zakopanoj u meni.
Da uvek u ovakvim noćima izađu iz svog skrovišta sve zakopane želje kao da udahnu zraka na površini pa opet nestanu u mračnim dubinama. I tada pojave se konture predivnog čoveka oslikane u mojim snovima na platnu mog iskrenog vapaju za nekim poput tebe…
 Ma ti se nisi pojavio sasvim slučajno, ja te vec dugo poznajem, ja te vec dugo dugo tražim.
Otkriću Vam tajnu o jednoj fontani želja u kojoj su skrivene sve ljudske želje, koje se poput roja skupljaju na to jedno mesto i čekaju da dođe njihov red da polete ka ostvarenju. To je mesto puno nade u kojem na svoj red čekaju i snovi prinčeva i snovi prosjaka.
Da i ja sam vec davno ubacila groš u tu fontanu nadajući se nekom poput tebe…već je i boju izgubio, obojila ga je hrđa proteklog vremena u boju beznađa u boju davnog zaboravljenog sna…. I onda, kako kakav rulet, fontana izabere najlepše želje i ponese ih do oblaka snova, koji svu tu magiju spušta sa prvim pahuljama, donoseći u toj belini nedosanjane snove, neostvarane želje večitu čežnju.Da li se sećaš ali ovih dana su pahulje neobično letele u tvoj prozor a ti nisi ni znao da su to pahulje moga nadanja koje kližu po tvojim prstima i nestaju u tvojim snovima…ali jutrom ta nadanja stopiće se sa tvojim mekim koracima dok razbijaš uličnu tišinu…nisi ni tada znao da te koraci ovaj put vode do mene…a i kako bi…kako bi shvatio treperenje moje čežnje koja se poput vlasi tvoje kose, uvijala oko tvojih prstiju, milovala tvoje lice a tebi je ličilo da te grize zimski vetar…

Pusta željo,čiji li si sada

kad za ljubavi hrabrosti nemaš……

Da li se smeješ ili plačeš sad

dok u tuđem zagrljaju snivaš novi dan.

Voleli smo se ludo i strasno,

ali za našu ljubav već tada beše kasno,…

jer našu su ljubav drugi kleli

i za kratko vreme od mene te uzeli.

Pusta željo,puste snove daješ

pa zbog tebe srce pusto staje….

Moja pusta željo

nikad izrečena,

moja pusta ljubavi,

nikad uzvraćena.

Pusta željo,čiji li si sada

kad za ljubavi hrabrosti nemaš……

Da li se smeješ ili plačeš sad

dok u tuđem zagrljaju snivaš novi dan.

Te noći su lile kiše,

kao onog dana kada otišao ti si,

zašto moje suze teku sad

kada je našoj priči davno došao kraj.

Znam da suđen nisi mi.

Krenula sam kasno te kišne noći iz grada,

ni slutila nisam gde se kriješ tada,

mislila sam da me topli krevet čeka,

al u srcu mi vlada tuga neka.

Krila sam oči od svetlosti te tamne kišne noći,

i beskrajnu želju da ne budem sama,

ali vetrovi duvaju i tugu mi donose

i zauvek tvoj trag sa moga tela odnose,…..

Te noći su lile kiše,

kao onog dana kada otišao ti si,

zašto moje suze teku sad

kada je našoj priči davno došao kraj.

Znam da suđen nisi mi.