Bojana Kwiek

Seti se šta smo nekad bili,

a pogledaj gde smo sada,

lutamo praznim ulicama dugim

i plovimo putem beznađa.

Kako je došla tako je i otišla,

tiho i nečujno kao da nikada nije ni bila tu,

a nekada smo se tako jako

kleli samo u nju.

Kažu ljudi da sigurna nije,

uvek dođe kad se najmanje nadaš,

a ode kad pomisliš da sreći nema kraja.

Seti se šta smo nekad bili,

a pogledaj gde smo sada,

lutamo praznim ulicama dugim

i plovimo putem beznađa.

Upaljena svetla.

Miris parfema

lagana muzika

harmonična, mekana

uvek spremna da naglasi

prvi korak u vremenu.

Stavljene maske

kreće engleski valcer.

Elegantno klizimo po podijumu

tvoja desna noga kreće napred

gazeći prvo petu pa onda prste

dok moja leva se polako vraća nazad

spuštajući na podlogu

prvo prste pa petu.

Gledamo se oči u oči

bol se sa bolom susreće.

Rane na srcu kazuju pogledi

sjajem zvezde obasute mesečinom

prate unutrašnji glas

zov ljubavi.

Setnim izrazom lica

vrelim figurama tela

pričamo noćnu priču.

Plešemo na rubu ponora

valcer ljubavi

u zvezdanom ritmu

prkoseći životnim izazovima.

 

Ako me pogledaš pravo u lice

razmisli da li ćeš boru naći.

Hoće li me odati nemirne oči?

Zaljubljenost iz mene hoće li s’jati?

 

A šta ako me pogledaš pravo u oči?

Hoće li one odati tajnu

duboku ranu što leži na srcu?

Hoćeš li videti divlju reku?

 

A šta ako se u mene zaljubiš

pa ti postanem slatka navika?

Hoćeš li mi skinuti zvezde sa neba

i potajno doći u hladnoj noći?

 

A šta ako se jednom probudiš

i shvatiš da je zaljubljenost odletela?

Šta ako nismo rođeni jedno za drugo ?

Šta ako…

 

Šta ako shvatiš da bez mene možeš živeti?

Hoće li te dotaći moja bol?

Hoćeš li je osetiti?

Šta ako…

 

A šta ako sakrijem bol u duši

i glumim da sam jaka?

Kao i uvek, telo me odati neće

u odbranu staće odlučno.

 

Šta ako me izgubiš

bez pokušaja da me zadržiš?

Hoće li te moriti kajanje

što si od mene sakrivao ljubav?

 

 

 

Nema te ove noći 

kada sklopim tužne oči 

u tišini dozivam ti ime

gde si?

Nema te ove noći.

Nema te ove noći 

kad san neće mi na oči 

kad me crne misli more

i ne dolaze svetla zore.

Nema te ove noći. 

Nema te ove noći 

uspomene jako bole

i dok budna čekam te

samoća mi je drugo ime.

Nema te ove noći

.

 

Zamisli…

Sediš i razmišljaš

u glavi misli ti se roje.

Sevaju poput varnica u peći

i nestaju poput tihog vihora.

Čini ti se da po koja senka

misli prati

dok po zidovima igra poslednji Bečki valcer.

Gledam…

Izgleda nestvarno, izgleda beskrajno

lepo,čarobno.

Pripijena tela zavijena strašću

maskama sreće miluju lice.

Haljina nežno briše

tragove koraka

koji vodi srce u beskrajni ponor.

Plešu.

Ne gledaju napred

ne gledaju nazad

zatvorenih očiju

otvorenog srca

nestaju u tami

prepletene sobne senke.

 

The song is copyrighted—prohibition of copying and use of the song.

 

 

 

Večeras koračam

stazom prohujalog vremena

obavijenom mirisom čempresa

ukrašenom procvetalim jorgovanom.

Hodam.

Iza mene ostaje prošlost bolna

košmarna sećanja čempresi brišu

i postajem polako prazan papir

spreman za novi početak

za nova slova

koja će pisati bolju budućnost.

Koračam u nepoznato

hrabro,

sigurna u sebe

bez straha, bez treme.

Nepoznati put isped mene

ispisaće nove spomenare života

dok koračam u starim cipelama.

K – ada smo se prvi put sreli pahulje su padale

A – ko i nismo slutili da plamen ljubavi će nas grejati

D – ali smo šansu vremenu koje nas prati

A – ko uspe da nas spoji u jedno.

R – ekao si da mi vatra gori u pogledu

E – to je bio trenutak kada su za tebe oči s’jale

Č – inilo se trajaće večno

I – niko plamen silni ugasiti neće.

I – zavolela sam te neplanirano

Z – bog tebe sam bdila nad žarom ljubavi

G – de god si hodio uz tebe sam bila

U – beđena da me greje ljubav čista i iskrena

B – io si mi svetlost u gustoj tami

E – to postao si razlog mog življenja.

S – mejali smo se jeftinim forama

M – islili smo da smo jači od životnih prepreka

I – šli smo uvek oštrim rubom vremena

S – anjali smo iste snove

A – zatim dolazi iznenadno buđenje iz zimskog sna

O – tišao si s jutrom bez pozdrava.

Noćima te sanjam pa se u snu budim

tvoj lik na zidu vidim

crna kosa, crne oči

varljivi osmeh

znoj kreće

srce ubrzano kuca

dah ponestaje

lice bledi.

Postao si noćna mora.

Uzimam gitaru i uz čašu vina

nazdravljam za prošlost

za nas.

Dozivam te pesmom

glas mi drhti dok pevam

suze same kreću.

Nema te!

Nema nas!

Gde smo sada mi?

Gde je sada naš spas

kad nas steže tuga?

Pesma mi je lek

da izleči rane

duboke na srcu što leže

plamen vatre ugasiti neće

ova čaša puna

radosti i teške čežnje.

Dozivam te pesmom

a sneg beli ponovo veje

vatra u kaminu gori jače.

Plakala bih al’ nesmem

ovo srce utihnuti se ne da.

Borim se sa bolom

što u meni tinja

dok žudnja narasta.

Nestali smo

melanholija je sad moj drugi dom.

Violino, sviraj noćas setnu pesmu

tugu zalivaj čašom gorkih suza

crvenim karminom ispiši njegovo ime

bio je nekada sjaj u oku

sada je odjek tišine.

Tamburaši, znate mi bol duše

svirajte mi za neuzvraćenu ljubav

spustite me do dna

da dotaknem kraj

možda neko bolje jutro

ublaži u srcu čemer i jad.

Pesmom iza ponoći

dozivam te na sav glas.

Iza 100 planina,

preko 7 gora,

mene čeka ljubav nova.

Nova ljubav koja staru briše,

i nove uspomene piše.

Bio si moje sve,

od prvog dana ja volela sam te,…

A sada bivši ,…jedno veliko zbogom,

jer ovo srce je prestalo da kuca za tobom.

Setićeš se mojih reči kada kasno biće,

jer neko novi tada na tvom mestu

snove samnom sniće.

Iza 100 planina,

preko 7 gora,

mene čeka ljubav nova.

Nova ljubav koja staru briše,

i nove uspomene piše.

Koraci me moji ka tebi vode,

u ovoj tamnoj noći punoj dima,…

kud god da krenem,tebi se vraćam

srećo u nesreći moje.

Tebi me vode misli moje,

iako znam da moj nisi,

tebi me vode usne moje

iako znam da sreća moja nisi.

Tebi se vraćam greško mladosti moje,

da ispravim ono što se ispraviti neće,

tebi se vraćam greško mladosti moje

da dovedem sunce posle ove gorke kiše.

Koraci me moji ka tebi vode,

u ovoj tamnoj noći punoj dima,…

kud god da krenem,tebi se vraćam

srećo u nesreći moje.