Oblaci sivi kišu tuge slute
spustili se nisko, iznad gorde jele
dan da mi pomute – crno da ga oboje
osmeh da mi uguše – suzu u oku da razbude
bol da pokrenu
tebe iz mog života
da operu i odnesu
hladnom kišnom vodom
kao bujica mutnu reku.
Golub beli
kišnog jutra
sleteo je nežno na moj dlan
i doneo glas ljubavi,
poljubio tiho
nežno u vrat
šapatom zanosnim da umiri strast
vreli glas
što u meni dogoreva
poput žara.
Sitnim očima gledao me nežno
spustio glavu kao da se klanja
pomazih ga vrhovima prstiju
osetih toplinu koja celim telom struji
donosi mi voljenog
u mislima setnim
bol da otkloni
tugu da ublaži.
Pesma je zaštićena autorskim pravom. Zabrana kopiranja i korišćenja pesme.
Bojana Kwiek 
Dodaj komentarz