Bojana Kwiek

Večeras koračam

stazom prohujalog vremena

obavijenom mirisom čempresa

ukrašenom procvetalim jorgovanom.

Hodam.

Iza mene ostaje prošlost bolna

košmarna sećanja čempresi brišu

i postajem polako prazan papir

spreman za novi početak

za nova slova

koja će pisati bolju budućnost.

Koračam u nepoznato

hrabro,

sigurna u sebe

bez straha, bez treme.

Nepoznati put isped mene

ispisaće nove spomenare života

dok koračam u starim cipelama.